Monday, October 19, 2015

GRISHAFEST



Как у Зощенко, моя «жизнь начинается в понедельник» — после пиров, когда голова еще идет кругом.

В пятницу был прием в Стэнфордском гуманитарном центре с леткой руки бесподобной Габриеэллы Сафран. Говорили аспиранты, бывшие и нынешние, и коллеги. Много смешного и трогательного. А в субботу мои бывшие аспиранты (теперь-то они все от первой до последнего — профессура) устроили в мою честь однодневную конференцию. 

Вот это было чудо! Какие они все разные, как ярко они высвечивают прошлое и настоящее, и как они свободны! С каждым хотелось говорить заполночь!

Потом был обед, выступали друзья и коллеги, с которыми я прошел все большие вехи -- от первых моих классов в Стэнфорде до Москвы 1980-х и 90-х, до Бабелевского фестиваля, до последних семинаров по Анне Карениной, Бабелю и Мандельштаму. Пришел даже один из самых моих первых студентов (теперь в Стэнфорде заведует институтом)!

Друзья мои, я был тронут до глубины души — до самой до глубины! Спасибо! 

Конечно, многих не доставало. Многие уже там, другие — далече. Хотелось бы всех поименно назвать...

Последним говорил О.Э. Мандельштам, хотя губами шевелил я. Вот дословно:

Я к величаньям еще не привык.
 Только стихов виноградное мясо
      Мне освежило — случайно — язык.

***

Пунктуация — моя. ГФ. Прилагаю программу







Фотографы. Стр. 1 -- слева: Anne Nesbet (2014); стр. 1 -- справа (2015) и стр. 2 (1973): Victoria Е. Bonnell; последнее (2014): Andrei Ustinov 

Tuesday, October 6, 2015

WINTER ON FIRE - Documentary about the Maidan Revolution of 2013-14

I was at the San Francisco showing of a fantastic new documentary about the Maidan revolution, "Winter on Fire" (dir. Evgeny Afineevsky), that was organized by Tom Luddy at the Dolby Labs building on Potrero.
This morning, I still feel overwhelmed by this film documenting the 94 days of protests provoked by President Yanukovioch reneging on his promise to proceed with European integration of Ukraine.
I have been in a revolution before, and I still vividly remember the three days I spent outside the White House in Moscow in August 1991 (and then some both there and the Kremlin). It felt like being plugged into some high energy field, being both bigger and smaller than usual, but most of all being connected to the other defenders of the White House, their energy flowing through me and mine, through them. I remember feeling totally incredulous as I realized I was standing in a line blocking a column of APC's coming right at us from the direction of Kalininsky Propekt...
Afineevsky managed to catch the spirit of this revolutionary moment -- the moment when a new consciousness is born, whether it is a new religion, a new society, or a new country. Those three days in August 1991 filled me with enough spirit of commitment to last for two decades, and there is some left even today. This is what Beethoven must have meant when he used Schiller's Ode to Joy: Sein umgeschlungen, Millionen... When I heard it afterwards, I felt for the first time that I knew what the chorus was singing about.
Of course, life is more complicated, and I am sure the Maidan revolution itself was more complicated, but the Big Spirit prevailed, and that is the focus of the film.
After the revolution, comes political drudgery of nation-building, the process that Max Weber called routinization of charisma: the hard work of transforming this transcendent spirit into functioning, orderly institutions of society and state. I hope Ukraine succeeds where Russia seems to have faltered.
"Winter on Fire" makes the Maidan revolution, perhaps, the first to be "crowd-documented" on video: from HD Canon cameras to iPads, iPhones, and just plain cell phones, some of them turned on and left running by the victims of riot police cracking their sculls open. It's all there in the film, edited into one big tsunami wave of revolutionary spirit washing over the Square.
I especially recommend the film to those people -- foremost among them, President Vladimir Putin - who think that the Maidan revolution was the result of the CIA or State Department or some other Western behind-the-scenes manipulation. I hope the film will change their mind. Needless to say, "Winter on Fire" is not the whole story. Because of the film's exclusive focus on the grass roots, it may not do justice to the contretemps among the leaders of the Maidan or some groups like the Right Sector, but the film shows beyond reasonable doubt that this was an authentic social movement of Ukrainian people -- at first, the Kiev student, then the cross-section of society -- that coalesced over three months and, paying the highest price in the dead and the wounded, overthrew the corrupt regime that had betrayed them.
There is still a lot of work to be done in Ukraine...

Please note: "Winter on Fire" is scheduled to premiere on Netflix on October 9. Here's a link to the trailer on Youtube.

Tuesday, June 16, 2015

Исаак Бабель как пчела-разведчик

Автор и Сергей Поварцов. Июнь 2014 г.
На днях случайно наткнулся на свой малоизвестный текст на сайте Лехаим. Оказывается, после Бабелевской конференции в Москве в июне 2014-го была со мной беседа о Исааке Бабеле, которую вел Михаил Майков. Беседу я припоминаю плоховато, но текст явно мой и хотелось бы его зафиксировать. В нем есть удачные формулировки. Вот он, кому интересно:

Обычно академизм, научная гонка за автором, сотни статей, академические издания, конференции, едва ли идет ему на пользу. Исключение — «классики». Они имеют хождение наряду со священным писанием и как бы определяют координаты культурной элиты в жизни нации — помещают ее в центр. Возникает это, конечно, не на голом месте: канонизация, как и в случае со святыми, дело долгое. Тургенев, например, на пушкинских торжествах 1880 года сомневался в масштабности Пушкина, а Достоевский со свойственным ему экстремизмом впадал в раж преувеличения. Но есть авторы, которых академизм не спасает. Посмотрите на сотни метров полных собраний, которыми кормилась гуманитарная интеллигенция в советское время.
Бабель? Думаю, что Бабель — это процесс канонизации, но выходящий за рамки одной страны. В России это — одно, в США — другое, во Франции — третье. Он особенный феномен XX и теперь уже XXI века с их динамикой глобализации и этнорелигиозного обособления.
Знаете, у пчел есть такие пчелы-разведчики. Они залетают далеко от улья, чтобы подыскать для него новое место, потом возвращаются и энергично вытанцовывают координаты и свойства этой новой территории для своих собратьев. Вот таким был Бабель: он вытанцевал нам — нашим дедам и нашим внукам — то силовое поле, куда попал наш человеческий улей, разрываемый силами сближения и обособления.
Конечно, постольку, поскольку существует европейское, европеизированное еврейство, особенно США с их мощной еврейской культурной элитой, Бабель уже канонизированная фигура. Он — эталон: выходец из полу-ассимилированной, малообразованной, еще не потерявшей местечковые корни семьи, сумел стать центральной фигурой в культуре не только «своих», но и «чужих», т.е. сделал и тех и других «своими».
В Америке он сильно повлиял на писателей с «дефисной идентичностью» (Филип Рот, Грейс Пейли многому у него научились), и не только еврейского происхождения. Есть замечательная, многообещающая американская писательница Элиф Батуман, родители которой эмигрировали из Турции. Ее писательский голос созвучен Бабелю, и она написала замечательное эссе «Бабель в Калифорнии», после чего «Нью-Йоркер» взял ее в штат. Она тоже разыгрывает сюжет «чужого среди своих» и «своего среди чужих». Это все — драма «перемещенных лиц», а в современном мире не осталось уже людей, которые бы себя таковыми не ощущали, будь они даже самых голубых кровей. Поэтому мы все и равняемся на тех, кто умеет разыграть такую двойственность в высшей степени самобытно. Это парадокс, но у Бабеля это получалось отлично! Поэтому Бабель в той же мере «гойский» писатель, как и «еврейский», как бы ни расшифровывались эти манихейские иероглифы-двойняшки. Бабель воплотил в своем искусстве парадигматику этого противоречивого состояния. У него это – чистый конденсат, первач, как он сам любил называть осбенный свой крепчайший чай. Особенно это заметно в его рассказах о детстве, но это и вообще его сквозной сюжет.

* * *

Теперь самый беглый библиографический обзор.
Бабеля отлично поняли уже самые замечательные из его современников: прежде всего Виктор Шкловский, Абрам Лежнев, Бенни (Яков Черняк), Александр Воронский и др. По известным причинам в России рецепция Бабеля заглохла на время и переместилась на Запад. Во Франции вышла первая и до сих пор лучшая биография Бабеля пера Жудит Стора-Шандор (1968). А в последнее время хотелось бы отметить труды французского исследователя и текстолога Эмиля Когана. Много было сделано и продолжает делаться в Израиле, особенно пионером этого дела Эфраимом Зихером, работы которого, помимо всего прочего, позволяют раскрыть как бы систему кровообращения прозы Бабеля и ее включенность в еврейский «текст» от древностей до модернизма на идише. Замечательные исследования нам подарили польские коллеги, Салайчик и Андрушко («Жизнеописание Бабеля Исаака Эммануиловича»). Из венгерских исследователей отмечу работы Жужи Хетени, а из югославских — Михайлы Йовановича («Мастерство Исаака Бабеля»).
В России рецепция Бабеля возобновилась с его реабилитацией, хотя, как и реабилитация, была неровной и проходила урывками и с большим трудом. Здесь много сделал Илья Эренбург и, главное, неутомимая, умная Антонина Николаевна Пирожкова, вторая жена Бабеля. Их воспоминания неоценимы. Большую работу проделали Израиль Смирин, Елена Краснощекова, Георгий Мунблит. Не следует забывать до сих пор не устаревшие работы Льва Лившица. Огромный вклад внес Сергей Поварцов, посвятивший большую часть своей научной карьеры исследованию жизни и творчества Бабеля. Его книга о последних днях Бабеля в контексте истории (истории литературы в том числе), «Причина смерти — расстрел», заслуживает высшей похвалы. Хочу подчеркнуть вклад Елены Погорельской: ее публикации и особенно последнее издание рассказов Бабеля с ее комментариями — бесценны. Из русско-американских исследований хотелось особо отметить работы Александра Жолковского, его книгу в соавторстве с Михаилом Ямпольским и особенно его «Полтора рассказа Бабеля», где он показал лучше, чем кто бы то ни было, необыкновенное богатство литературных аллюзий в миниатюрных бабелевских текстах.
Большой вклад сделан американскими исследователями. Главный толчок процессу канонизации Бабеля дал знаменитый американский критик Лайонел Триллинг, одно из самых видных светил на литературном небосклоне США середины XX века. Его предисловие к изданию Бабеля 1960 года в английском переводе до сих пор захватывает дух. После него Бабелем занялись в Америке всерьез, и появились книги Джеймса Фейлена, Патриции Карден, Мильтона Эре, Кэрол Луплоу, ценные работы Виктора Терраса и др. В последние годы вышел целый ряд статей и книг, последняя из них Ребекки Стэнтон, «Isaak Babel and the Self-Invention of Odessan Modernism».
Хотелось бы отметить бабелевскую «школу» 2004 года, которую я организовал в Стэнфордском университете: конференцию, премьеру пьесы «Мария» (реж. Карл Вебер) и посвященную Бабелю выставку на материалах Гуверовского архива. По итогам конференции вышел сборник статей «The Enigma of Isaac Babel: Life, History, Context» (2009, ed. Gregory Freidin). Бабель также удостоился чести быть первым русским писателем XX века, чье наследие опубликовано в серии «критических изданий» издательства W.W. Norton: «Isaac Babel’s Selected Writings: The Norton Critical Edition» (2010, ed. Gregory Freidin).

Москва. Июнь 2014 г.

Saturday, May 9, 2015

V-Day Meditations: Russia's Invincibility and the Permanence of War


 

   
A banner affixed to one of the buildings in the city of Kaluga in anticipation of the V-Day celebrations reads: "Today, it's Crimea, Tomorrow, it's Rome" (Сегодня Крым, завтра - Рим). In Russian Crimea and Rome rhyme nicely, in "I like Ike" sort of way, lending the idea of Russia's invincibility a matter-of-fact air. The airwaves are filled with the same sentiment. The grandiose parade in the Red Square commemorating the seventieth anniversary of the V-Day is meant to supply the Kaluga jingoistic jingle with a visually compelling objective correlative, notwithstanding the new tank breaking down on the parade grounds the other day. But like all myths, the myth of Russia's invincibility, does not stand scrutiny. The actual record is mixed or worse.
      The so-called Mongol-Tatar Yoke hung over neck of Ancient Rus for over 200 years before the hordes were either vanquished or, as evidence suggests, decamped to deal with their own internal problems (1480). During the Time of Troubles 1598-1613), Polish forces, even though eventually chased away, occupied Moscow. After sweeping across Europe, Napoleon was defeated, too, but not before he occupied and burned down Moscow in 1812. Russia lost the Crimean War (1856), lost in the Far East to Japan in 1903-05, and, by all accounts, Russia was a loser in WWI, her defeat overshadowed by and prompting the Russian revolution. Soviet Russia, a.k.a. USSR, lost territory in its war with Poland in 1920, an outcome that stopped the spread of the Bolshevik revolution further West. The war with Finland in 1939 looks more like a pyrrhic victory, if not a defeat, given the Soviet's catastrophically disproportionate losses. The victory in WWII came at the mind-boggling cost in life (16% of the entire population of the victorious USSR, compared to Germany's, the defeated agressor, 12%), not to mention the incalculable treasure, and near-complete devastation of the Soviet territory west of Moscow.
     More recently, in the nuclear age, when wars between major powers became unthinkable, Russia competed with the West in the so-called cold war. The acceptance of the concept of the mutually-assured destruction, made a hot war -- "the last and decisive battle in the words of the International"-- impossible. Because of this, the contest was held in the sphere of "peaceful coexistence," that is, science and technology, third-world proxy wars, and, most important, production and consumption of consumer goods. USSR was sure to win this war, because History, pace Karl Marx and Soviet ideology, was on its side. Nikita Khrushchev took Soviet Marxist gospel at face value, and thought Soviet Union to be the proverbial "gravedigger of History." Sputnik worked its magic., too, and in 1956, eleven years after the V-Day, Khrushchev was bold enough to declare to the country's former allies: "We will bury you!" Soviet economists, anxious to please their boss, projected the post-war growth figures into the not so distant future, showing that the USSR was to "catch up with and overtake the United States" in a couple of decades. Victory was within the reach of a single generation. As we know, the Soviet Union lost that war, too, and not through some battle-field contest or because it lacked tanks or ICBMs, but by imploding from within the unsustainable structure it had itself built. 
      But the foreign engagements aside, there has been another war -- an endless one -- that Russia seems to have been fighting with itself. In the 16th century Ivan the Terrible pretty much exterminated the Russian high nobility, in the process eliminating a check on his autocratic powers and laying waste to the whole country. Following the reforms of Peter the Great, the Russian educated elite fought, mostly with the pen and the printing press, on occasion violently, against the autocratic state, until the autocracy imploded and was bloodlessly overthrown in February 1917. What happened next was a Bolshevik coup d'état, followed by the shattering civil war of 1918-21. A decade later, before the wounds had the time to heal, the Russians resumed their "civil war" during the Stalin collectivization of agriculture and later in the Great Terror, with devastating consequences for the nation. Whatever the exact math, the numbers of victims of Bolshevism and the Nazi Wehmacht appear to be comparable (see, e.g., The Black Book of Communism). But the effect of Stalinism on the nation's moral fibre, its talent pool, its dignity, its political culture, would last for generations. Despite the perestroika, the freedoms the Russians have been enjoying since the collapse of communism, these effects have persisted, witness public attempts to resurrect the cult of Stalin (a bust of Stalin was recently installed in the city of Lipetsk and quickly defaced).
     Fast-forward to August 1991, the Russians, it seemed, won against their Communist party-state, the machine that Stalin built. Yet, with the fits and starts under Yeltsin, Russia's cold civil war proceeded apace, at times spilling into violence, as it did in the anti-Yeltsin revolt in 1993 or the well-publicized government raids on misbehaving oligarchs, or a string of assassinations of political and media figures from Vlad Listyev to Anna Politkovskaja, to, most recently, Boris Nemtsov. Today, it is increasingly clear that the Leviathan of the Russian State (pace Hobbs and Andrey Zvyagintsev's brilliant film) - has gained the upper hand over the opposing voices in Russia's educated society. This "Leviathan" state, flaunting the quasi-divine sanction granted it by the Russian Orthodox Church, wrapped in the flag of the Victory in the Great Patriotic War, now refers to its internal opposition as the "Fifth column" (Vladimir Putin's March 18, 2014, "Crimea Speech"). Resorting to this archetype of war-time rhetoric, President Putin is holding an explicit threat over the heads of the dissenting professional classes, in effect, promising to unleash the "people's wrath" against them, should they continue questioning the legitimacy of what is by all accounts a monumentally corrupt and, even worse, incompetent state. Plenty of resources, unconventional by the old Soviet standards, seem to be available to Russia's long-time president, from the seasoned praetorian guard of the Chechen leader Ahmet Kadyrov that numbers in the thousands to the organized urban toughs, like the Night Wolves Bike club of which President Putin seems to be the honorary member.
      And so the internal cold war between the Russian state and its own Russian educated elite continues unabated, while the "silent majority," whose brain is wired to the state-controlled TV, continues to support the new tsar and grumble at the "national traitors" (национал-предатели - Putin's own, German-inflected coinage from the "Crimea" speech of March 18, 2014).
      How long this chapter in Russia's cold civil war will last and how it will end is an open question. In the meantime, dissenting voices continue to be heard, even as Putin's trick war with Ukraine has unleashed forces so dark that the Russian Leviathan, puffed up as it is, may be too fragile to handle.

Berkeley-Paris, January-May 2015




Friday, May 8, 2015

Бабель и Багрицкий, или буква "Б" для моей будущей Азбуки

Несколько месяцев назад случайно попалась фотография листочка рукописи Исаака Бабеля из одесского Литмузея (спасибо Андрею Устинову за публикацию в FB). Я сразу не узнал, что это, и по привычке принялся за расшифровку. Получилось:

<Багрицкий>, который пахнет как скумбрия, только что изжаренная моей матерью на подсолнечном масле. Он пахнет как уха из бычков, которую на прибрежном ароматическом песку варят мало-фонтанские рыбаки варят в двенадцатом часу июльского неудержимого дня. Багрицкий полон пурпурной влаги, как арбуз, который когда-то в юности мы разбивали с ним о причалы <тумбы> в Практической гавани у пароходов, поставленных на близкую Александрийскую линию.
Колычев и Гребнев <…>

Я тогда понял: это известный текст -- кусочек из того, что с 1962 г. печатается под заглавием “В Одесса каждый юноша”. Зачитанная и завизированная часть истории "одесского" извода русской (советской) литературы.

А вот автограф позволил прочитать заново. Бросилась в глаза бабелевская характеристика
Багрицкого, который возникает из запаха “скумбрии, только что изжаренной моей матерью на подсолнечном масле” -- такая вот картинка из еврейского быта, из которого, как джинн из бутылки выдымливается Багрицкий.

Слова Бабеля напрашиваются на сопоставление с “Происхождением” Багрицкого (1930), полными, как известно, презрением к еврейской бытовухе. Мать там подается через признак ее отвратительного "чепца":

<...> И детство шло.
Его опресноками иссушали.
Его свечой пытались обмануть.
К нему в упор придвинули скрижали —
Врата, которые не распахнуть.
Еврейские павлины на обивке,
Еврейские скисающие сливки,
Костыль отца и матери чепец <...>

Ну, а еврейская любовь для него знаменательна отсутствием эротизма:

<...> Любовь?
Но съеденные вшами косы;
Ключица, выпирающая косо;
Прыщи; обмазанный селедкой рот
Да шеи лошадиный поворот.

У Бабеля же, напротив, едкая вонь материнской кухни (кто не помнит запаха рыбы на подсолнечном масле!) спокойно переливается в нееврейский рыбацкий быт с ухой из бычков, поспевающей на раскаленном песке, с обычаями портовой шпаны, утоляющей жажду погружением всей морды в расколотый о тумбу арбуз.

Вероятно, Бабель, успевший пожить в респектабельной квартире на углу Жуковской и Ришельевской, сумел остраниться от своей буржуазной Одессы -- "ушел в люди", как ему советовал Горький -- и Одесса заиграла у него таким вот раблезианским сказочным градом Китежем, как в его ранних "Одесских рассказах". А Багрицкий, как ни парадоксально, так и не сумел отдалиться от утробного мира. Он и после переезда в Москву продолжал воевать со своим "происхождением" из убогих одесских евреев-мещан.

Бабель любил Багрицкого, они дружили, быть может, и правда, что их "волновали одни страсти", как Бабель писал в своих воспоминаниях об ушедшем друге...

После похорон Багрицкого, по воспоминаниям очевидца (Борис Борисович Скуратов), Бабель качал головой и говорил: "Ничего не вышло." Мы не знаем, что Бабель хотел этим сказать. Но я полагаю, что он не имел ввиду карьеру Багрицкого. Она-то получилась: на него был спрос, и несмотря на все послевоенное юдофобство, он вошел в программу и в учебники. Скорее, Бабель мог иметь ввиду другие горизонты: "не получилось" у Багрицкого -- "взять Москву," как он прочил своим землякам-одесситам, то есть, войти в большую литературу с новым виденье мира.

А у Бабеля получилось.


Париж. 8 мая 2015 г.

Культурный капитал


Проходил опять мимо Hôtel de Ville. Там на изгороди статуи, аллегории наук и искусств. Меня привлекли две обнаженные: одна - художница, другая - геометр (держит циркуль). И тут я понял, что Верлен имел ввиду, когда писал в "Art poétique," что поэзия это, где l'indécis et précis se joint. Искусство и наука. И обе воплощены обнаженными такими Венерами милосскими!

Легко было Верлену! Выходишь, смотришь - все готово!  А Анненскому на то, чтобы то же самое сказать, потребовалось целое четверостишие:

В раздельной четкости лучей
И в чадной слитности видений
Всегда над нами власть вещей
С ее триадой измерений...

Вот что значит культурный капитал!